AF 
BE 
BG 
CA 
CS 
DA 
DE 
EL 
EN 
ES 
ET 
FA 
FI 
FR 
HR 
HU 
IT 
JA 
KA 
KK 
KO 
LT 
LV 
NB 
NL 
PL 
PT 
RO 
RU 
SK 
SL 
SR 
SV 
TA 
TH 
TR 
UK 
UR 
ZH Нерегистровани корисници могу користити наше тренажере за италијански језик само 10 минута дневно. Региструјте се бесплатно на сајту и учите без ограничења.
Јавна библиотека за учење италијанског језика
Желите брзо и ефикасно побољшати италијански? Читајте електронске књиге из наше јавне библиотеке и одмах примените знање у пракси: радите вежбе и тестове на нашим интерактивним италијанским тренажерима!
Kako pravilno izabrati pomoćni glagol u italijanskom
Verb name hereTranslation |
|
|---|---|
|
Ako niste sigurni u izbor, pogledajte naše preporuke ispod. I ne bojte se da pogrešite.
|
|
Verb name hereAdditional info here |
|
|---|---|
Наставак вежбања италијанског језика
Kako izabrati Essere ili Avere za složena vremena na italijanskom
Izbor pomoćnog glagola (ausiliare) za formiranje složenih vremena u italijanskom može biti zbunjujuć za početnike. Ali, postoje neka osnovna pravila koja ti mogu pomoći da lakše savladaš ovu temu i izbegneš greške.
Glavni pomoćni glagoli
U italijanskom se koriste dva pomoćna glagola da se prave složena vremena: essere („biti“) i avere („imati“). Oni se kombinuju sa perfektom (participio passato) glavnog glagola da bi se formirale složene forme kao što su passato prossimo, trapassato prossimo i drugi.
Opšta pravila za izbor pomoćnog glagola
Tranzitivni i intranzitivni glagoli:
Za tranzitivne glagole, koji imaju direktni objekat (odgovor na pitanje „šta?“ ili „koga?“), obično se koristi pomoćni glagol avere.
Na primer:
- Ho mangiato la pizza. (Pojeo sam picu.)
- Hai visto il film? (Jesi li gledao film?)
Za intranzitivne glagole, koji nemaju direktni objekat, najčešće se koristi essere.
Na primer:
- Sono arrivato in tempo. (Stigao sam na vreme.)
- Siamo partiti alle nove. (Otišli smo u devet.)
Glagoli kretanja i promene stanja:
Pomoćni glagol essere koristi se i sa intranzitivnim glagolima koji označavaju kretanje (dolazak, odlazak, penjanje, padanje itd.) ili promenu stanja (rođenje, smrt, postajanje).
Na primer:
- Sono andato a casa. (Otišao sam kući.)
- È nato ieri. (Rođen je juče.)
- Siamo diventati amici. (Postali smo prijatelji.)
Refleksivni glagoli:
Svi refleksivni glagoli koriste pomoćni glagol essere. Ovi glagoli u infinitivu se završavaju na „-si“ i označavaju radnju koja je usmerena na sebe.
Na primer:
- Mi sono svegliato presto. (Probudio sam se rano.)
- Si è lavata le mani. (Ona je oprala ruke.)
Impersonalni glagoli:
Neki nepersonalni glagoli, kao oni koji opisuju vremenske uslove (piovere – „padati kiša“, nevicare – „padati sneg“), mogu koristiti i avere i essere, zavisno od konteksta i regije.
Na primer:
- Ha piovuto tutta la notte. (Padala je kiša celu noć.)
- È nevicato molto. (Pao je mnogo snega.)
Izuzeća i posebni slučajevi
U italijanskom ima nekoliko izuzetaka gde izbor pomoćnog glagola ne prati opšta pravila. Neki intranzitivni glagoli tradicionalno koriste avere ili izražavaju stanje više nego radnju.
Na primer, glagol camminare („hodati“), koristi avere:
- Ho camminato per dve ore. (Hodao sam dva sata.)
Zaključak
Da bi ispravno izabrao pomoćni glagol u italijanskom, važno je uzeti u obzir vrstu glagola (tranzitivni ili intranzitivni), njegovo značenje (kretanje, stanje, refleksivnost) i eventualne izuzetke. Vežbom i učenjem nijansi, biće ti mnogo lakše da se snađeš u ovoj temi.